Za BabelFAmily prevela: Dragana Samardžijević

Moje ime je Ömer Ocak. Rođen sam 1. maja 1978. u Karsu, na severoistočnoj granici Turske. Ako vam se ikad ukaže prilika da dođete ovamo, biće mi zadovoljstvo da vam poželim dobrodošlicu u moj grad.
Nisam imao nikakvih problema u osnovnoj ili srednjoj školi i nisam bio neuspešan student. Moji stariji brat i sestra takođe boluju od FA. Uprkos činjenici da sam mnogo puta bio kod lekara sa njima, lekari nam nikada nisu rekli da i ja možda bolujem od FA. U toku moje druge godine studija (imao sam oko 15 godina) takođe sam pokazivao simptome, ali mi je trebalo devet godina da to prihvatim. Završio sam srednju školu. Nisam izlazio iz kuće dugo vremena. Uspeo sam da steknem uslovno mesto na univerzitetu i sa 17 i sa 19 godina, ali nisam studirao: bilo je zaista teško da sedim u invalidskim kolicima, posebno zato što to nije bilo stvar izbora. Nisam dobijao nikakvu psihološku pomoć tokom ovog perioda.  Ne znam da li je to slučaj i u drugim zemljama, ali mislim da je to neophodno.

Za BabelFAmily prevela: Dragana Samardžijević

Zdravo svima,

Moje ime je Andrei, imam 20 godina i živim u Rumuniji.

Prvih deset godina mog života je u najmanju ruku bilo sasvim u redu, a zapravo je bilo fantastično. Bio sam ljubitelj sporta, puno sam se bavio sportom i voleo sam da izlazim i da uživam u lepoti prirode. Međutim, moji roditelji su oduvek primećivali određene probleme koje sam imao sa ravnotežom i koordinacijom.

U dvanaestoj godini, posle malih boginja koje su pogoršale moje probleme, posetio sam više različitih lekara i pretrpeo mnoga medicinska ispitivanja, a da ni jednom nisam dobio ispravnu dijagnozu. Rečeno mi je da sam bio u procesu oporavka nakon infekcije izazvane malim boginjama.

Za BabelFAmily prevela: Bilanda Ban

 14. je travnja 1977. godine Rusija bila sumorna i tmurna, ali jedan je mladi par - učiteljica i inženjer - toga dana slavio rođenje krasne, zdrave djevojčice. Bila je normalne težine, glasna, bucmastoga lica i zdravoga teka. Mladi su roditelji neko vrijeme razmišljali koje bi joj ime nadjenuli, i naposljetku se odlučili za ime Katja. No otac se u matičnom uredu iz nekoga razloga predomislio i u polje za ime djeteta upisao Irina. Majku je to začudilo, ali složila se s njegovim izborom. Njih se dvoje i nakon 37 godina jednako dobro slažu te žive mirno i u ljubavi, premda nije sve tako ružičasto.

 Kada je njihovoj miloj, prelijepoj i nadarenoj Irini bilo 15 godina, njezina je učiteljica plesa prva zamijetila kod nje lagani gubitak koordinacije pokreta. Obavijestila je roditelje o tome. I oni su bili jednako iznenađeni i zbunjeni. U Rusiji su tijekom devedesetih vladali kaos i ravnodušje – nitko nije znao ništa, uopće nije bilo izvora putem kojih bi se mogli informirati. Za to se vrijeme Irinin gubitak koordinacije pokreta sve više pogoršavao. Bivala je sve umornija, spoticala se i padala na ravnim površinama, trčala je sporije od svojih vršnjaka.